Štitnici za zube

Štitnik za zube

Štitnik za zube

Sve više roditelji razmišljaju i deluju na način da žele maksimalno koliko mogu da zaštitite zdravlje svoje dece, pa tako i zdravlje zuba.

Jedan od načina na koji možemo delovati preventivno su štitnici za zube. Tako ih i zovemo jer služe upravo tome - da štite zube od povreda.

Najčešće se upotrebljavaju u sportu. Štitnici se koriste i u lečenju škripanja zubima, posebno noću. A mnogima su poznati i kao zaštita od vraćanja zuba nazad u prvobitni položaj nakon ortodontske terapije. Takvi štitnici se stručno zovu udlage ili splintovi.

Posebnu grupu orofacijalnih povreda cine sportske povrede, koje su karakteristicne po mestu i nacinu nastanka. Sportska stomatologija je grana stomatologije vezana za prevenciju i lecenje posledica orofacijalnih povreda tokom sportskih aktivnosti. Orofacijalne i posebno dentalne traume u sportu razlikuju se po nacinu nastanka od ostalih dentalnih trauma, a mogu se relativno lagano prevenirati. Upotrebom adekvatnih stitnika za zube znatno se smanjuje broj povreda dentalnih i parodontnih stuktura.

Kako do njih?

U grupi intraoralnih stitnika postoje gotovi, polugotovi i individualni stitnici za zube. Iako se gotovim i polugotovim stitnicima za zube izbegava poseta stomatologu jer se mogu kupiti u apotekama i radnjama sportske opreme, samo individualni stitnik za zube pruza maksimum u profilaksi orofacijalnih povreda. On je i najudobniji za nošenje. Izrađuje ga stomatolog na osnovu otiska. Jedan od načina izrade stitnika za zube je pomocu dubinskog izvlacenja folije vakumom.

Uloga štitnika

Preduslovi za nosenje stitnika za zube je dobro oralno zdravlje. Izradjuju se najcesce na gornjem zubnom nizu. Stitnik za zube izradjuje se od materijala koji treba da zadovoljavaju brojne fizikalne, mehanicke, bioloske i funkcijske zahteve. Protektivna uloga stitnika za zube bila bi u prevenciji posekotina jezika, usana i obraza usled povreda ostrim incizalnim ivicama najcesce prednjih gornjih zuba, smanjenje rizika od traume prednjih zuba, smanjenje mogucnosti loma donje i gornje vilice i ostecenja zadnjih zuba i viličnih zglobova usled udarca u donju ivicu mandibule.

Treba zapamtiti da je lečenje najmanje orofacijalne povrede teže i skuplje od nošenja bilo kog dentalnog štitnika.