Istorija četkice za zube

Četkica za zube predstavlja jedno od osnovnih sredstava za održavanje oralne higijene. Ona se koristi za mehaničko odstranjivanje svih stranih materija sa površine zuba, desni i jezika. Procenjuje se da se četkicom može očistiti oko 60-70% zubnih površina, pa se za efikasnije čišćenje koriste dodatna sredstva (konac za zube, interdentalni stimulator, trake za poliranje, čačkalice i dr). Obično se koristi u kombinaciji sa pastom za zube sa fluoridima.

Četkice nekada

Četkice Vilijama Edisa.

Električna četkica

Interdentalne četkice

Četkica za jezik

Četkica za jezik

Deo za čišćenje jezika na običnoj četkici

Četkica za žvakanje

Briga o higijeni okupirala je ljude hiljadama godina unazad. Čovek je veoma rano otkrio da pravilna nega otklanja probleme poput bolova i kvarenja zuba. Drevni Kinezi bili su pronalazači prve četkice za zube na našoj planeti, a ona se sastojala od bambusa i dlaka divljeg vepra.U vekovima koji su usledili naši drevni preci koristili su različita sredstva za pranje zuba, ali su ona najčešće bila slična prvoj, kineskoj četkici za zube. U mračnom srednjem veku briga o zubima kao da je pa la u zaborav, ali već u 17. veku prve četkice za zube pojavile su se, doduše stidljivo, u Francuskoj. U sledećem veku u Velikoj Britaniji počela je proizvodnja četkice za zube koju je osmislio Vilijam Edis. Englez Vilijem Edis je 1780. godine prvi započeo masovnu proizvodnju četkica, a na ideju da napravi četkicu za zube je došao deset godina ranije okom boravka u zatvoru. On je napravio rupice na životinjskoj kosti i u njih ubacivao vlakna iz konopca i učvršćivao ih lepkom. Za veoma kratko vreme se obogatio zahvaljujući svom izumu. Prvi Amerikanac koji je patentirao četkicu za zube bio je H. N. Vodsvort. Drška četkice je takođe bila od životinjske kosti, a vlakna su bila izrađena od dlake sibirskog vepra. Američke kompanije počele su masovno da proizvode ovo sredstvo za higijenu od 1885. godine. Većina ovih četkica bila je prilično nezgrapna, s povećim drškama. Tek tridesetih godina prošlog veka pronađena je četkica za zube s veštačkim dlakama od najlona.

Iako su im četkice za zube bile nadohvat ruke, u radnjama, Amerikanci decenijama nisu rado koristili ovaj proizvod, jer nisu imali naviku da peru zube. Ovu, za njih neobičnu, brigu o zubima i desnima doneli su na Američki kontinent njihovi vojnici koji su se borili u Drugom svetskom ratu. Tada je pranje zuba postala uobičajena i svakodnevna pojava u američkim domaćinstvima.

Moderna tehnologija uticala je na promenu izgleda četkice za zube, kao i na pronalazak novih materijala od kojih je ona pravljena. Drvo su zamenile plastika i guma, četkice za zube dobile su novi anatomski oblik, a njihov vrh usavršen je toliko da dopire i do najnepristupačnijih delova usta. U moderno doba na četkicama se nalazi i poseban dodatak za održavanje čistoće jezika.

Prva električna četkica za zube napravljena je u Švajcarskoj 1939. godine, a dve decenije kasnije na američkom tržištu pojavila se i moderna verzija električne četkice za zube. Krajem osamdesetih godina prošlog veka pronađena je i prva rotaciona električna četkica za kućnu upotrebu.

Četkice danas

Četkica za zube se sastoji od drške, vrata i glave na kojoj se nalaze vlakna. Danas se proizvode četkice različitog oblika, pa se drška i glava mogu nalaziti u istoj ravni ili glava može biti postavljena pod određenim uglom u odnosu na dršku. Na glavi četkice bi se trebala nalaziti 2-3 reda snopića i u svakom redu bi trebalo biti 6-8 snopića sa 30 vlakana prosečne dužine 1 cm. Četkice sa većim brojem vlakana imaju 4 reda po 13 snopića. Dimenzije četkice zavise od uzrasta i morfoloških karakteristika korisnika. Četkice za decu su dugačke 12,5-15 cm sa glavom dimenzija 2,5 cm, dok su one namenjene odraslim osobama dugačke 15,5-17 cm sa glavom dimenzija 3-4 cm. Vlakna mogu biti napravljena od prirodnih ili veštačkih materijala. Nekada su se više koristili prirodni materijali (dlaka koze, jazavca, svinje), ali se danas (zbog niza prednosti) uglavnom koriste vlakna napravljena od najlona ili poliestera. Dužina vlakana iznosi približno 10-11 mm, a dijametar 0,20-0,35 mm. Njihovi vrhovi su zaobljeni ili usečeni u centralnom delu kako bi bolje prijanjala uz površinu zuba. Prema tvrdoći, vlakna (odnosno četkice) se dele na tvrda, srednje tvrda i meka. Većina stomatologa preporučuje upotrebu mekih ili srednje tvrdih četkica, jer tvrda vlakna mogu da izazovu oštećenje gleđi i desni. Postoje i ekstra meke četkice namenjene mlađoj deci.

Prema preporukama Američke dentalne asocijacije, dobra četkica za zube treba efikasno da čisti zube i usnu duplju, da bude laka za rukovanje i održavanje, da svojim dizajnom bude prilagođena individualnim karakteristikama korisnika i da može neometano da se izlaže vazduhu (radi sušenja).

Nakon svake upotreba četkica treba da se opere i ostavi na stalak kako bi se osušila. Zamena dotrajalih četkica se radi prosečno svakih 2-3 meseca, odnosno u dužim ili kraćim intervalima u zavisnosti od njenog kvaliteta i učestalosti korišćenja. Dokazano je da su nove četkice 35% efikasnije u odnosu na one sa dotrajalim vlaknima.

Postoje četkice posebnog dizajna namenjene osobama sa različitim protetskim radovima ili ortodontskim aparatima, širokim međuzubnim prostorom, parodontalnim oboljenjima, kao i osobama ometenim u razvoju.

Četkice sa velikim brojem snopića su izrađene od mekanih vlakana i koriste se za čišćenje i masažu desni. Električne četkice različitog oblika i načina rada se koriste umesto običnih četkica.

Interdentalne četkice se koriste za uklanjanje naslaga u prostoru između dva zuba ili između zuba i neke nadoknade ili ortodontskog aparata u ustima. Mogu da se koriste samostalno ili u kombinaciji sa posebnim držačima.

Četkice za jezik se koriste za čišćenje gornje strane jezika, mada se u tu svrhu mogu koristiti i obične četkice za zube.

Nekada su se koristile i četkice sa vlaknima od gume, koje su bile namenjene za čišćenje tek izniklih mlečnih zuba. Danas se u prodaji mogu naći i četkice za žvakanje (engl. chewable toothbrush) koje su izrađene od mekane plastike i koriste se bez paste i vode.