Poremećaj nicanja zuba

Razvoj zuba je dugotrajan i višegodišnji proces u kom učestvuje veliki broj faktora.Tokom tog procesa moguća su i delovanja onih činilaca koji mogu uzrokovati različite abnormalnosti kako u razvoju, tako i u nicanju zuba. Nicanje zuba je pod visokom kontrolom genetskih faktora. Udeo nasleđa u tom procesu procenjuje se na oko 78%. Značajno manji uticaj mogu imati promene opšteg zdravstvenog stanja, okolina i lokalni uslovi na mestu nicanja zuba.

Lokalne promene na mestu nicanja

Pored učestalih i bezazlenih lokalnih promena, na mestu nicanja mogu se javiti i mehaničke, upalne i cistične promene:

1. Pericoronitis je posledica infekcije ivica otvora kroz koje zub niče, izazivajući pojačanu salivaciju i nemir deteta. Najčešće je uzrokovan prljavim predmetima ili rukama koje dete stavlja u usta zbog nelagodnosti i svraba na mestu nicanja. Infekcija spontano nestaje nakon nicanja zuba.
2. Eruptivni edem je izrazito česta pojava. Klinički je uočljiv edem gingive sa sjajnom, crvenom i napetom površinom.
3. Dentitio difficilis (otežano nicanje zuba) retko je kod dece i to uglavnom u obliku perikoronitisa prilikom erupcije prvih stalnih molara. Najčešće je posledica traume od strane zuba antagonista i povrede gingive izrastajućeg zuba, pri čemu dolazi do infekcije i upale gingivalne "kape" iznad zuba u nicanju. Gingiva je crvena i otečena, a iz stvorenog džepa izlazi mutan eksudat. Stanje može biti praćeno povišenjem telesne temperature, bolovima, otežanim otvaranjem usta i otokom regionalnih limfnih čvorova. Terapija je konzervativna (drenaža i antibiotici) ili hirurška (ekscizija).
4. Eruptivna cista ili eruptivni hematom je cistična tvorevina koja se javlja na mestu nicanja nekoliko nedelja pre pojavljivanja zuba u ustima. Ispunjena je seroznim i delimično hemoragičnim sadržajem, što ukazuje na traumatski uzrok njenog nastanka. Klinički se manifestuje edemom tamno plave boje, a najčešća lokacija su područja mlečnih molara. Terapija nije potrebna jer se cista spontano prazni i nestaje kratko vreme nakon nicanja zuba.
   
5. Epštajnove perle su male cistične tvorevine. Lokalizovane su duž srednje linije tvrdog nepca. Može ih biti mnoštvo, ali ih je češće samo nekoliko. S vremenom one spontano nestaju.
   
6. Bonova zrnca predstavljaju ostatke mukoznih žlezda koje se javljaju na vestibularnim stranama alveolarnog grebena. Takođe nestaju spontano.
   

Preuranjeno nicanje zuba

Etiologija preranog nicanja zuba je dvostruka: formiranje zametka previše blizu površine usne šupljine (izvan fizioloških granica) i povećana hormonska aktivnost. Mnogo češće je uzrok hormonski disbalans i postojanje nekih sindroma te je važno znati da se prerano nicanje može javiti u sklopu hemifacijalne hipertrofije, hipertireoidizma, preranog puberteta i Struge-Weberovog sindroma.
Natalni zubi su u ustima prisutni već pri rođenju deteta. Ovi se zubi smatraju predmlečnima jer se na rendgen snimku mogu videti mlečni zubi na svojim mestima. U gotovo 90% slučajeva su to donji centralni sekutići.
Ako se mlečni zubi pojave u ustima u prvih nekoliko nedelja života,govorimo o prevremenim ili neonatalnim zubima. Uglavnom su to sekutić u donjoj vilici. Njihovo prerano nicanje ili pojava moze da predstavlja smetnju kod dojenja jer povredjuju bradavicu, a ukoliko su vrlo labavi (jer nemaju korena), potrebno ih je ukloniti da ne bi eventualno došlo do ispadanja i udisanja.

Zakasnelo nicanje zuba

U slučaju kada se zub ne pojavi u usnoj duplji 6 meseci posle normalnog nicanja, govorimo o zakasnelom nicanju. Češće se javlja od preranog nicanja, a može biti izazvano lokalnim ili opštim faktorima. U lokalne faktore spadaju hiperostoze, ciste i tumori koji se nalaze na putu nicanja, zatim udaljenost zametka zuba od mesta nicanja, a u retkim slučajevima i ankiloza zubnog zametka. Od opštih uzročnika važne su disfunkcije endokrinog sistema, malnutricija i različita oboljenja i sindromi. Zakasnelo nicanje mlečnih zuba obično je praćeno zakasnelim nicanjem stalnih zuba.