Zubobolja

Mnogi ljudi prožive ceo život, a da nikada ne osete bol bubrega, jetre ili nekog drugog organa, ali zato sigurno većina bar jednom oseti zubobolju. Zubobolja (dentalgija, odontalgija) je bol koji može biti različit zavisno iz kog tkiva potiče, tako ga delimo na:

• DENTINSKI - potiče iz eksponiranog dentina,
• PULPNI - od promena u pulpi (živcu),
• PARODONCIJUMSKI - od promena u tkivima oko zuba,
• PERIAPEKSNI - od promena u tkivu oko vrha korena,
• REFLEKTOVANI - iz susednih tkiva (sinus, nos).

Zašto zub boli

Blaži, kratki bolovi koji potiču iz dentina posledica su prisustva nervnih završetaka u dentinu. Dentin je zaštićen sa gleđi a ako se ona ošteti nervni završetci bolom reaguju na nadražaje. Zub ima specifičnu građu, gde je zubna pulpa (krvni i limfni sudovi, nervna vlakna, vezivno tkivo i brojne ćelije) smeštena unutar komore pulpe izgrađene od tvrdog, nepropusnog tkiva zuba (dentina) Taj položaj pulpe izuzetno je povoljan za zdravu pulpu, ali fatalan kada nastupi upala sa eksudacijom (nakupljanjem tečnosti). U tom slučaju unutrašnji pritisak se povećava, što izaziva bol; na otvoru korena nastaje zastoj u cirkulaciji, a ne postoji mogućnost novog (kolateralnog) krvotoka. Druga, velika razlika zuba prema ostalim organima u organizmu, je da zub, iako nema vitalnu pulpu ipak ostaje i dalje u svojoj funkciji, budući da postoji, iako značajno smanjena, mogućnost ishrane preko parodoncijuma (okolnih tkiva). Inače se u organizmu mrtvo tkivo ili resorbuje ili izbaci kao strano telo, a u zubu može devitalno tkivo ostati. U tom slučaju, putem malog otvora na vrhu korena, mogu produkti raspada, bakterije, odnosno njihovi toksini, prodirati u prostor oko vrha korena (periapeks) i proširiti se u njemu kao i u udaljene organe čovečijeg tela. Postoji velika razlika između zubne pulpe i ostalih organa pri postavljanju tačne dijagnoze. Objektivno se može ustanoviti nekroza, odnosno gangrena pulpe i hronična upala sa otvorenom pulpnom komorom (prostor u kruni zuba gde je smešten živac), dok se za ostala oštećenja ili oboljenja pulpnog tkiva dijagnoza uglavnom temelji na subjektivnim simptomima pacijenta, koji su od slučaja do slučaja vrlo različiti.

Dentin zahvačen karijesom

Zahvaćena pulpa

Parodoncijumski bol

Periapeksni proces

Dentinski bol

Nastaje zbog eksponiranosti dentina do koje dolazi zbog karijesa, traume, povlačenja desni usled parodontopatije. Taj bol je kratkotrajan i traje koliko i nadražaj (toplo, hladno, slatko). Stomatolog može prekriti dentin medikamentima i plombom i na taj način ga zaštititi od nadražaja. Ako se ove mere ne preduzmu na vreme uzrok oštećenja dentina se može širiti ka pulpi i dovesti do njenih nepovratnih oštećenja.

Pulpni bol

Uzroci pulpnog bola tj.zapaljenja zubnog živca (pulpitis) mogu biti mikroorganizmi koji potiču iz duboke karijesne lezije ili dubokog parodontalnog džepa, termički i hemijski nadražaji ili trauma zuba.

Javlja se spontan bol, može da bude u trajanju od sat- dva ili duže, sa bezbolnim intervalima. Bol može biti konstantan kada se lokalizuje oboleli zub. Takođe postoji i varijanta bola koji pulsira, širi se ka okolnim predelima i pacijent ne može da odredi koji zub boli.

Terapija: endodontska terapija kanala korena od strane stomatologa.

Parodoncijumski bol

Uzroci: povrede tkiva stranim telom ( ostaci hrane, loše urađene krunice, plombe...), aktivacija parodontalnog džepa (nestajanje kosti oko zuba), otežano nicanje umnjaka. Simptomi akutne upale - intenzivan bol, pulsirajućeg tipa. Zub može biti rasklaćen, osetljiv na pritisak. Simptomi hronične upale- veoma oskudni, ponekad postoji slab, tup bol koji zrači duboko u vilicu.

Terapija se sprovodi kroz : evakuaciju gnojnog sadržaja iz parodontalnog džepa, eventualnu antibiotsku terapiju, zamenu nezadovoljavajućih stomatoloških nadoknada.

Periapeksni bol

Mikroorganizmi i njihovi toksini (koji su i doveli do odumiranja pulpe), prodiru kroz koren zuba u prostor oko vrha korena zuba (periapeksni prostor) i dovode do nastajanja hronične ili akutne upale. Koja vrsta upalnog procesa će nastati zavisi od količine bakterija i stanja organizma. Simptomi akutne upale: su različiti u različitim stadijumima bolesti. U prvom stadijumu zub deluje izduženije od ostalih i relativno je osetljiv na dodir i prilikom žvakanja.

U drugom stadijumu bolovi su znatno izraženiji: spontani, trajni, u vidu kljucanja, šire se prema uhu, oku i slepoočnici. Zub je vidno rasklaćen i istisnut iznad nivoa ostalih zuba.

U trećem stadijumu bolovi postaju skoro nepodnošljivi, opšte stanje pacijenta može biti narušeno. U predelu vrha korena zuba zapaža se ispupčenje i intenzino crvenilo sluzokože.

U četvrtom stadijumu bolesti gnoj se izliva u meka tkiva, nastaje izražen otok tog predela a bolovi se stišavaju.

Simptomi hronične upale: su oskudni i promene se obično slučajno otkrivaju (na rendgen snimku).

Pod izvesnim okolnostima hronična upala može preći u akutnu.

Terapija ovog oboljenja svodi se na:

• eliminaciju gnoja ( kroz zub, kroz meka tkiva ili ranu ukoliko je neophodno vađenje zuba), endodontsku i/ili hiruršku terapiju,
• primenu antibiotika isključivo po odluci lekara.

Reflektovani bol

Potiče iz okolnih struktura, najčešće sinusa. Kod akutne upale maksilarnog sinusa bol zahvata sve zube u gornjoj vilici na zahvaćenoj strani. Može se manifestovati i kao utrnulost tog dela zubnog niza.