Anomalije zuba

Dentalne anomalije su retke i češće se javljaju na stalnim nego na mlečnim zubima. Razlikuju se anomalije u odnosu na obliki, broj, veličinu, strukturu , položaj, međusobni odnos.

Dentalne anomalije se mogu podeliti na urođene i stečene.

Urođene anomalije

Broja zuba

Anodoncija

Potpuni nedostatak zuba koji se retko javlja.

Hiperdoncija

Prekobrojni zubi. Anomalija se može javiti u mlečnoj i stalnoj denticiji. Najčešći prekobrojni zub je meziodens, zub smešten između gornjih centralnih sekutića.U najvećem broju slučajeva ostaje u vilici, ne daje nikakve simptome i otkriva se na rendgen snimku.

Hipodoncija

Nedostatak zuba kao posledica razvojnog poremećaja. Najčešće nedostaju umnjaci ili gornji drugi sekutić.

Veličine zuba

Makrodoncija

Gigantizam ili makrodoncija se javlja u dve varijante. Jedna je prava makrodoncija koja se odlikuje uvećanjem svih zuba i javlja se izuzetno retko. Lažna makrodoncija je češća pojava i karakteriše se uvećanjem pojedinačnih zuba, najčešće sekutića, očnjaka i donjih umnjaka. Makrodoncija može biti posledica pojačane funkcije hipofize i paratireoidne žlezde.

Mikrodoncija

Mikrodoncija

Javlja se kod mlečnih, stalnih i prekobrojnih zuba, takođe u dve forme. Prava mikrodoncija predstavlja patuljast rast svih zuba, a lažna mikrodoncija obično pogađa gornje lateralne sekutiće i gornje umnjake. Ako se radi o prekobrojnim zubima smanjene veličine, oni se nazivaju rudimentarni zubi.

Oblika zuba

Kao posledica poremećaja razvoja zuba, mogu da se jave abnormalni oblici krune i korena.

Taurodontizam je morfološka nepravilnost zuba koju odlikuje izduživanje krune i zubne šupljine u vertikalnom smeru, a koje prati skraćenje korena.

Dilaceracija je zukrivljenost krune i korena
Za razliku od dilaceracije, fleksija označana zakrivljenost samo korenskog dela.

Spojeni mlečni zubi

Spojeni mlečni zubi

U ovu podgrupu dentalnih anomalija spadaju: geminizacija, fuzija i konkrescencija. Karakteriše ih spajanje kruničnih i korenskih struktura, i veoma retko pulpne komore.

Anomalije oblika korena zuba

Ova podgrupa obuhvata hipercementozu, segmentiran i patuljast koren.

Položaja zuba

Odlikuju se nicanjem zuba na mestu udaljenom od normalnog položaja

Retencija (impakcija) zuba

U ovom slučaju radi se o kompletno formiranom zubnom organu, koji iz određenih razloga ne može da iznikne ili je iznikao samo delimično.Vrlo je česta impakcija umnjaka.Tretman može biti usmeren ka očuvanju i potpomaganju nicanja zuba ili pak ka njegovom vađenju.

Stišnjeni zubi

Stišnjeni zubi nastaju usled nesrazmere između ukupne širine zuba i širine odgovarajuće vilice. Kao rezultat dolazi do tiskanja zuba koji mogu da zauzmu nepravilan položaj, što stvara estetsku disharmoniju čitavog dentalnog luka. Ovakvi zubi su često pomereni, rotirani i sl.

Rotacija

Ovaj termin označava rotaciju kompletno izniklog zuba oko uzdužne ose, a abnormalnost može biti izražena u manjem ili većem stepenu.

Ektopija gornjih očnjaka

Ektopija (distopija)

Usled nedostatka prostora za nicanje zuba ili pritiska na zubnu klicu u toku odontogeneze, moguće je da se javi malpozicija (nepravilan položaj) zuba u pripadajućem dentalnom luku. U ekstremnim slučajevima zub može da bude lokalizovan u maksilarnom sinusu, nosnoj duplji, tvrdom nepcu ili čak da se javi ispod očnog kapka (heterotopija zuba).

Transpozicija

Kao posledica infekcije, neregularne resorpcije korenova mlečnih zuba ili nepravilnog položaja zubnih klica u toku razvoja, može doći do zamene mesta susednih zuba u vilici. Najčešće gornji očnjak zamenjuje mesto sa prvim ili drugim premolarom. Ova anomalija može biti pojedinačna (lat. transpositio partialis) ili generalizovana (lat. transpositio totalis).

Abnormalne kalcifikacije i apozicije

Ova grupa anomalija nastaje kao posledica poremećaja razvoja gleđi i dentina tokom odontogeneze i apozicionih procesa.

Gleđne displazije

Ovde se ubraja nekoliko razvojnih anomalija gleđi.

Gleđna hipoplazija nastaje kao posledica poremećaja u toku formiranja gleđnog matriksa i obično pogađa analogne članove iste klase zuba.

Imperfektna amelogeneza se manifestuje potpunim odsustvom gleđi ili prisustvom meke (nedovoljno sazrele) gleđi, što uslovnjava veliku podložnost zuba karijesu.

Fluoroza se odlikuje prisustvom beličastih mrlja na gleđi i nastaje kao posledica unošenja velikih količina fluora u toku njene kalcifikacije. Iako su ovakvi zubi otporniji na karijes, pomenutim procesom se smanjuje njihova strukturna čvrstina. Mrlje nastaju kao posledica abnormalnih enzimskih sistema u odontoblastima.

Fokalna hipomaturacija se odlikuje prisustvom kredastobelih i neprozirnih ovalnih područja na labijalnoj površini prednjih zuba, koji su veoma podložni karijesu.

Tarnerovi zubi nastaju kao posledica upalnih procesa u predelu vrha korena mlečnih zuba, koji tako ometaju proces mineralizacije njihovih stalnih supstituenata. Kao rezultat nastaju hipoplastične promene na kruni stalnih zuba. Najčešće su pogođeni pretkutnjaci.

Dentinske displazije

Dentinske displazije nastaju usled poremećenog stvaranja dentinskog matriksa i njegove mineralizacije, i veoma su slične displazijama gleđi.

Imperfektna dentinogeneza je nasledne prirode i manifestuje se u vidu neestetskih kruna plavičaste boje ("šareni dentin"). U ovom slečaju je gleđ normalno razvijena, ali pošto nedostaje dentinska podloga zubi su osetljivi na mehanička naprezanja.

Tetraciklinski zubi nastaju usled upotrebe antibiotika iz grupe tetraciklina u toku trudnoće ili u postnatalnom periodu. Kao posledica nastaju žućkasti zubi koji vremenom menjaju boju u sivu ili ljubičastu, što predstavlja veliki estetski nedostatak.

Stečene anomalije

U stečene anomalije se ubrajaju: malokluzije, prelomi, erozije i patološka abrazija.

Malokluzija

Malokluzija

Malokluzija (lat. malocclusio) je uglavnom nasledni poremećaj u kome gornji i donji zubi nemaju pravilan međusobni odnos.

Specijalista za ortodonciju može da ispravi ovaj nedostatak primenjujući trajan blagi pritisak na zube uz pomoć dentalnih proteza (ortodontskih aparata). To dovodi do resorpcije alveolarne kosti na komprimovanoj strani zuba i stvaranja nove kosti na strani njegovog zatezanja. Na taj način se zub postepeno pomera u normalan položaj.

Prelomi

Prelomi zuba (lat. fractura dentis) su posledica traumatske povrede i nastaju pod dejstvom jake direktne ili indirektne sile. Ovim povredama su znatno podložniji prednji zubi, pogotovo oni u gornjoj vilici. Najučestalije su u dobu između 8. i 12. godine života. Prelomi se dele na ekstraalveolarne (krunične), intraalveolarne (korenske) i kompletne prelome. Isto tako postoji podela na nepotpune i potpune prelome u odnosu na pulpu.

U zavisnosti od dela zuba koji je povređen sreću se različite kliničke slike, ali se primenom adekvatne terapije takvi zubi mogu sačuvati.

Erozije

Erozije ili klinasti defekti (lat. erosiones cuneiformes) se najčešće javljaju na labijalnim površinama prednjih zuba i pretkutnjaka, u predelu gleđno-dentinskog spoja. To su polumesečasta udubljenja žute ili sive boje, otporna na karijes. Ipak, ponekad mogu izazvati sporadičan bol, pa zahtevaju lekarsku intervenciju.

Patološka abrazija

Patološka abrazija (lat. abrasio dentis) je proces koji nastaje usled prekomernog trošenja zuba i može da se javi u svim pravcima. Javlja se kao fiziološka i patološka abrazija (u slučaju prekomernog trošenja). Takvo stanje dovodi do narušavanja zubika i poremećaja u međuviličnim odnosima, i obično se sanira u okviru stomatološke protetike.

Lečenje

U terapiji dentalnih anomalija obično učestvuje tim lekara specijalista, zavisno od vrste i težine konkretnog slučaja. Najčešće procenu stanja i planiranje terapije vrši ortodont nakon anamneze, kliničkog pregleda, analize dentalnog modela i dodatnih dijagnostičkih postupaka (rendgenskih snimaka i sl). Ostale discipline koje se uključuju u lečenje anomalija su: oralna i maksilofacijalna hirurgija, protetika, implantologija i dr.