Parodontopatija

Klimaju li vam se zubi? Muči li vas neprijatan zadah iz usta? Krvare li vam desni? Najverovatnije imate parodontopatiju ili bolest nekada popularano zvanu paradentozu.

Što je zapravo parodontopatija?

Hronična bolest potpornog aparata zuba koji se stručno naziva parodoncijum. Njemu pripadaju desni ili gingiva, cement zuba koji prekriva površinu korena zuba, vezivna vlakna koja učvršćuju zub odnosno periodoncijum i koštani nastavak gornje i donje vilice u kojima su smešteni zubi.

Bakterije koje su normalno prisutne u ustima počinju usled nedovoljne higijene nekontrolisano da se razmnožavaju. Bakterije žive u plaku, mekoj naslazi koja oblaže zube i ostale delove usne duplje. One su i glavni uzročnici zapaljenskih promena. Proces stvaranja plaka počinje neposredno nakon pranja zuba i nije ga moguće zaustaviti, već ga je jedino moguće ukloniti pomoću zubne četkice i paste. Proteini iz pljuvačke talože se u ustima i u te naslage se naseljavaju bakterije koje svojim toksinima izazivaju upalu gingive odnosno gingivitis. Plak najvećim delom čine mikroorganizmi. Jedan gram plaka sadrži oko 200 milijardi bakterija, dok 1 gram mikroorganizama dobijenih centrifugiranjem broji oko 230 milijardi bakterija. Mineralizacijom plaka stvara se kamenac koji dodatno pospešuje akumulaciju naslaga. Već dva dana nakon stvaranja plaka 50% naslaga može biti mineralizovano.

Zubni kamenac

Zubni kamenac je čvrste konzistencije i sastoji se iz neorganskih materija (70 - 90%) i organskih materija (10 - 30%). Od neorganskih materija najviše je kalcijuma, fosfora i magnezijuma u obliku soli. Takođe od neorganskih materija, prisutni su u tragovima natrijum, stroncijum, cink, bakar, aluminijum i gvožđe. Organsku osnovu zubnom kamencu čine: mukopolisaharidi, lipidi, deskvamirane epitelne ćelije, leukociti i ostaci hrane.

Kako nastaje kamenac?

Stvaranje zubnog kamenca zavisi od:

• sastava pljuvačke (sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da se u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala intenzivnije stvara zubni kamenac.)
• pH pljuvačke i oralne higijene (u slučaju lošeg održavanja oralne higijene, pojačano se akumulira dentalni plak i nagomilavaju se mikroorganizmi. Brojni mikroorganizmi svojim metabolizmom stvaraju kiselu sredinu u kojoj je intenzivnije taloženje kalcijumovih soli i drugih minerala, i ubrzano se stvara zubni kamenac.)
• stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnog doba, pri čemu se on obilnije deponuje kod starijih osoba, a smatra se da se do devete godine života praktično i ne stvara.

Zbog čega je štetan zubni kamenac i da li ga treba uklanjati?

Zubni kamenac ima dvostruko štetno dejstvo u nastanku i razvitku parodontopatije:

• mehanički pritiska desni izazivajući hemodinamske smetnje i vaskularne reakcije u desnima koje vode upali desni (gingivitis)
• stvara i retenciona mesta za nakupljanje dentalnog plaka i onemogućava održavanje adekvatne oralne higijene

Sve ovo vodi daljem produbljivanju upale desni i razvitku parodontopatije.

Kod osoba koje imaju već razvijenu parodontopatiju i prisutne parodontalne džepove minerali se talože i u dentalnom plaku koji se nakuplja u džepovima. Na ovaj način formira se subgingivalni kamenac tzv. konkrementi. Oni imaju izuzetno štetno dejstvo na celokupan parodont, ubrzavaju tok parodontopatije i vode bržem rasklaćenju i gubitku zuba. Iz svih ovih razloga neophodno je blagovremeno uklanjati zubni kamenac i konkremente i sprečiti njihovo štetno dejstvo.

Za očuvanje potpornog aparata zuba od velike je važnosti prevencija, ali i lečenje ranih znakova kako bi se sprečilo širenje bolesti.

Kako znate da li je vaš parodoncijum zdrav?

Zdrava gingiva mora da ima sledeće karakteristike:

• bledoružičastu boju,
• izgled pripojne gingive poput narandžine kore,
• ne krvari na nadražaj, npr. prilikom pranja zuba,
• ivica gingive prema zubu je oštra,
• interdentalna papila u potpunosti ispunjava prostor između dva zuba

Tok parodontopatije

Zapaljenje zubnog mesa - gingivitis.

Zapaljenje zubnog mesa - gingivitis (uvećanje)

Razvoj parodontopatije je praćen zapaljenskim i degenerativnim procesima. Krajnji ishod nelečene parodontopatije je labavljenje i ispadanje zuba.
Bakterije iz dentalnog plaka prvo dovode do zapaljenja zubnog mesa(gingivitis) koje ,ukoliko se ne leči,prelazu u upalu i ostalih potpornih tkiva .Tako možemo reći da je početni simptom oboljenja parodoncijuma zapravo pojava gingivitisa.

Gingivitis karakteriše slabija ili jača upala gingive (zubnog mesa) . Upala počinje u delu zubnog mesa između zuba (interdentalne papile), širi se na ostatak gingive, a u uznapredovaloj fazi zahvata celu gingivu. Promena boje počinje blagim crvenilom, da bi u hroničnoj fazi postala lividnocrvena. Gingiva je otečena i bolna, krvari i na najmanji dodir, ali i spontano. Ako gingivitis dugo traje, zbog otoka, postoji sklonost povećanja gingive.

U ovoj fazi, kao i tokom razvoja parodontopatije do krajnjeg stadijuma(labavljenje zuba),bolova nema. Bolove izazivaju jedino komplikacije parodontopatije.

Povlačenje desni.

Povlačenje desni (uvećanje)

Tokom parodontopatije u gingivi se pored zapaljenskih odigravaju i degenerativni procesi.Nastaje razaranje vezivnotkivnih elemenata i destrukcija drugih tkiva parodoncijuma.Na ovaj način gingiva propada a zubi postaju “razgolićeni”. Nekada ovo propadanje gingive može biti maskirano otokom.

Defekti kosti usled parodontalnih džepova

Usled razaranja parodontalnog tkiva formira se patološki prostor nastao produbljivanjem gingivalnog sulkusa.To je parodontalni džep i on je najvažniji znak parodontopatije i ujedno jedinstven za ovo oboljenje.

Pojava gnoja u parodontalnom džepu nastaje kao posledica patoloških promena koje se odvijaju u mekom zidu džepa.Gnojni eksudat se pojavljuje već pri blagom pritisku prstom na gingivu.

Subgingivalni zubni kamenac

U isto vreme, u parodontalnom džepu dolazi do mineralizacije dentalnog plaka pri čemu nastaje subgingivalni zubni kamenac.

Labavljenje zuba (video)

Labavljenje zuba, kao posledica razaranja parodoncijuma može da kulminira spontanim ispadanjem zuba. Kao posledica razaranja parodoncijuma javlja se i migracija zuba, pri čemu zubi mogu migrirati u svim pravcima.

Faktori koji pospešuju pojavu parodontopatije

Uzroci ovog oboljenja su brojni.Najčešće je parodontopatija posledica loše oralne higijene,medjutim, mogu je izazvati i lekovi, prehrambeni deficiti, sistemska oboljenja, loši i zapušteni protetski radovi.

Zanemarivanjem oralne higijene, znači svakodnevnog pranja zuba, masiranja zubnog mesa i upotrebe zubnog konaca dolazi do nakupljanja plaka. Duže zadržavanje plaka na površini zuba uzrokuje upalu zubnog mesa koja se najlakše prepoznaje po krvarenju gingive tokom četkanja ili se ono spontano javlja. Ukoliko se ova upala zubnog mesa-gingivitis, ne leči, ona će napredovati, i počeće razaranje dubljih delova potpornog aparata zuba da bi nakon dužeg vremena, uzrokovala labavljenje zuba odnosno njihov gubitak.

Faktori koji pospešuju i ubrzavaju tok parodontopatije su loše protetske nadoknade, ispuni, delovi proteza i kukice koje leže na gingivi.

Ispuni i krunice koji su preširoki pa odstoje od zuba stvarajući stepenicu vrlo su dobro mesto za zadržavanje hrane i stvaranje plaka.

Delovi proteze i kukice koji leže na gingivi, vrše preveliki pritisak na zubno meso mogu svojim mehaničkim uticajem oštetiti parodoncijum pa čak i uzrokovati resorpciju kosti.

Gubitak zuba, loše izrađen ispun, krivo postavljeni zubi mogu uzrokovati zabijanje i zadržavanje hrane na pojedinim mestima između zuba što je naravno idealno mesto za razvoj upale.

Gubitak zuba u jednoj vilici uzrokuje izrastanje zuba koji se nalazi nasuprot njega u suprotnoj vilici. Zbog toga dolazi do širenja prostora između istog i susednih zuba što opet omogućava lakše zadržavanje hrane u ovako proširenim prostorima.

Pušenje je vrlo štetno za čitav parodoncijum. Ono ne utieče direktno na nastanak upale, ali jako smanjuje reparotornu i obrambenu sposobnost organizma. Upala na takvom organizmu se lakše razvija i brže napreduje.

Osim ovih navedenih lokalnih faktora na bolesti parodoncijuma utiču i opšti faktori. Starosno doba se pokazalo kao jedan od faktora. Starenjem slabi naš organizam pa su obrambeni mehanizmi slabiji zbog čega parodontopatija brže napreduje.

Ishrana, takođe, može uticati na naše zdravlje. Neispravne dijete, nedostatak vitamina, proteina, kalcijuma utieču na obrambeni odgovor organizma, na mogućnost oporavka, pa naravno utiče i na bolesti parodoncijuma.

Stresne situacije za organizam kao što su trudnoća, intenzivan rast i poremećen metabolizam mogu takođe uticati na tok bolesti. Za pubertet je specifično da se može javiti povećanje zubnog mesa uzrokovano hormonima. Ovako povećana gingiva stvara nešto dublji prostor između nje i zuba (normalno iznosi 0.5-2.0 mm) što pogoduje zadržavanju plaka te razvoju upale. Slične promene javljaju se i u trudnoći. Vrlo često gingiva u toku trudnoće buja. To se može javiti na nekoliko mesta ili može čak zahvatiti celu gingivu, pa trudnice često primećuju krv prilikom pranja zuba.

Dijabetes, razne krvne bolesti zbog opšteg uticaja na organizam takođe imaju uticaja na tok i razvoj parodontopatije.